ДВА ПРЕЛИДА
I У заборав зашто рече Што непогрешном погрешком стече Кад бљутави свет с друге стране Таче те да ти укус згране Ту птица без птице друго поста Речи без смисла поклон за госта Што својом досадом се забавља Сви смо ми болесни од здравља Од сунца коме је најближа Наша рана недостижна II О хладна […]
ПРВА ПОСВЕТА
Сигурно је једно: о ову се птицу отимају шуме. Ака ме питаш где су те шуме, рећи ћу ту: у пепелу који гору с гором помеша. Ја желим само једно: да верујеш у тај пепео. А то ћеш заиста моћи, ако схватиш да време треба побеђивати, што свешћу и песмом, што заборавом ,али никада надом, […]
ПОХВАЛА ВАТРИ
I Она нема никога осим сунца и мене II Она се указује луталици указује се лукавом указује се заљубљеном Ништа није изгубљено у ватри само је сажето III На крајевима ватре предмети који не светле нити се нечим другим одликују трају у туђем времену Птица која сама чини јато из ње излеће Узмите шаку свежег […]
ПОХВАЛА ЗЕМЉИ
Помешана са мном Знам ли је Она није пролеће Није ни зима од које ме брани Она је вољено невреме И вечито подешавње према ватри Поклањам јој све што научим преко дана Закопам у њу све што преко ноћи доживим Разна мала чудовишта несрећну спојеност Неприкладних помисли и властиту наказност Шта да јој обећам ако […]
ПОХВАЛА ВАЗДУХУ
Не ишчезаваш ни у некорисном часу Када су гласови изнутра шупљи Када се удише празнина Не ускраћујеш се Ни залеђеном телу ни отврдлом срцу Тако ненаметљив Да често заборавим да постојим Тамо где ничега нема Једина си нада једина могућност Чак ни док сањам незаменљив нечим другим
ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА
хајдемо просте воде […]
ПОХВАЛА СВЕТУ
Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто Не повредите земљу Не дирајте ваздух Не учините никакво зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као живац Пустите ме […]
ПОХВАЛА БИЉУ
I Дошле су из једног сажетог дана непознате и познате Снебивљиве у нашој употреби многобројне биљке Чине видљивом линију којом се граничи измишљено и стварно Свуда где има минерала и ваздуха воде и маште Биљке које нам пробадају тело зрачним копљима мириса Које нас заустављају отровом и продужују беланчевином Скупљају нас по свету и хране […]
РАСКОВНИК
“То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе.” Вук Ст. Караџић Отвори кам у ком искра малаксава, Да лепши од празника обичан дан буде. Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед […]
ДОДОЛЕ
Ко сат без казаљке светом откуцава Пронађена празнина дану сагорелом Што посвађа будно са оним што спава И лет заустављен с лажи одлетелом. Па певају: дај нам будућност ко сећање, Свет више иза нас неголи у нама. Да би чезнули и певали дај мање Него што нам треба. Падај кишо тамна! Ружу нутрине нуде безазлено […]
