ЕЛЕГИЈА
У вечитом сам страху да не усни лепота пакла ноћ загробну на усни, да не усни сан мој, у неверном врту моје муке, када од тешких снова тешке су ми руке. О вечите планине у којима горчина расте, док људи у долини сунца на ливадама пласте! За будуће земље и мора фрула у брдима оста. […]
ЕЛЕГИЈА ИЛИ ИЗМИШЉЕНА ИДИЛА
Анђео, то лице што у тамном звуку трули, тај кристал згуснуто време сажет је процтор кога нисмо видели ни чули, неостварена птица мање смртна од моје душе, звезде покопане у моју сенку што се пуше, ишчезле рибе што нису знале да се претворе у птице оковани људи и биљке луталице, све то у себи један […]
ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА
Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао. Пашће сунце тамо где сам ја клечао. Проговорите сени слутим ли превару мутнога […]
