ЉУБАВ У СЕПТЕМБРУ
Ноћ се звезда у зени… Месец пасе над реком таму. Нежност у мени хтео бих дати неком. Вру жеље као млада вина. Љубав крв нежно таласа… Сања крај мене тишина драгање њеног гласа. Хтео бих поглед јој зелен ко бојен ведрином далеком. Месец сребрни јелен. пасе таму над реком.
ПРВА ЉУБАВНА ПЕСМА
Жудим ноћ лепу када се сања и речи тихе ко без моћи дрхте од снова и звездања због ње крај мене у тој ноћи. И докле месец као златно гнездо у цветном грању блиста а часи слатко неповратно клизе ко капље росе с листа. Изнео бих јој своје срце и своју радост и своју тугу […]
НЕРЕЧЕНЕ РЕЧИ
Неречене речи су пожар у очима кога неће никад запретати ноћ. Без сумње, кад их будем изговорио, оне ће бити моје последње речи које ће убити и њих и мене и остати са онима што ће доћи.
ПОБЕДА
Прска хоризонт сив и гори, гори У крви јутра што пебеду боји, Оловна вода руменилом зори. Велико сунце у зеници стоји. Видици расту као у пупљењу, Срце весело као у листању, Пенуша радост у радосном зрењу, Очи се злате у топлом блистању. Велико сунце у муци сањано, Утеши мајке уцвељене ратом и свако срце у […]
ПОСЛЕДЊА НОЋ
Минуте су црни злогуку кљунови што зобљу звезде с мог длана. Ноћни су шумови празни чунови што броде у луку дана. Када помилује жути и топли длан сунца лице зори, куршум ће угасити пожар боја што у очима гори. Очи су утихли одјек слика што звуче на струни мог сна, а смрт ће вас сутра […]
ПОКОЉ
Преплашена лица. Јаук нацрта спирал на мембране уха. Два погледа у ноћи одлутају одсечена камом са зеница.
СЛУТЊА
У даљини се размахала смрт (мрак ко да тку огромни црни пауци) Тамо је тишина покошени врт у коме ничу, као трње, јауци. Ко дијамант је запарала ноћ звезда, што се у безмерје отиснула То неко никада кући неће доћ! Једна је мати црну слутњу вриснула.
