ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ
сан је давна и заборављена истина коју више нико не уме да провери сада туђина пева ко море и забринутост исток је западно од запада лажно кретање је најбрже сада певају мудрост и птице моје запуштене болести цвет између пепела и мириса они који одбијају да преживе љубав и љубавници који враћају време уназад врт […]
СУДБИНА ПЕСНИКА
Сада је то још увек опасност која пева Пламен који прозирност проглашава за пријатељство Музикалније птице умакну судбини Али умакну и речима Речи греше песма се ствара Другачије нико није постао песник Свет се дели на оне који су запевали И оне који су остали робови Али долази дан великог ослобођења Песме ће се отворити […]
ЦРНА ВАТРА
Ноћи о ноћи трострука ватро Једом ватром убијаш Другом ватром лечиш Трећом се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај још није створена Песмо мани се маргина Пева се одозго надоле (О радости брзог перја) Нежност је животињска лењост прождирања За време љубави један лудак ждере дугу И пева, млади чувар […]
СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ
Узех змију и уђох у врт Лешеви се распадају од посмртне нежности Траве иза смрти и мокраћа Имитирају јарост жутих паса Зелена боја ума и плава словенска нежност Нагризају плућа бубрег и јетру Црна миловања уместо уралских снегова Опомињу нас да је лето на измаку Залуђени ватром очарани алхемијом Прецењујемо песму потцењујемо част Болести певају […]
ЗАМОРЕНА ПЕСМА
Они који имају свет Нека мисле шта ће с њим Ми имамо само речи И дивно смо се снашли у тој немаштини Утешно је бити земља Поносно је бити камен Премудро је бити ватра Побожно је бити ништа Прљав од сувише опеваване шуме Песник пева упркос поезији Без срца без насиља и без жара Као […]
ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ
Цео један народ Измишља речи за песму Коју ће се усудити да напише Један човек после сто година Не бој се речи Није то ништа Ал ипак пази Не љуби прошлост у руку Певај као да ништа није било Јуче или пре сто година Немамо времена за риму Звезди са севера птици с југа Не […]
ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ
Да нема твоје срџбе остарио би сет Праве реке теку мутне узводно Хоћеш ли загристи тамни врт У плоду који те лажном гозбом кињи (Сат откуцава Сунце завереницима Нечитке птице Твога рукописа) Речима се завршава пустиња Слепоћа је бела и округла, супротна ноћи Пред безбожном гомилом Мудрост и чедност беже у метафору (Лажна звона – […]
КРИТИКА МЕТАФОРЕ
Две речи тек да се кажу додирну се И испаре у непознато значење Које с њима никакве везе нема Јер у глави постоји једна једина реч А песма се пише само зато Да та реч не би морала да се каже Тако речи једна другу уче Тако речи једна другу измишљају Тако речи једна другу […]
КАП МАСТИЛА
шта све може да стане у капи мастила једно ненаписано сунце једна непотписана птица један ненацртани цвет и још ће остати толико да се напише епитаф: две су звезде заноћиле у чијем срцу у чијој ноћи затим су два цвета никла из чије крви из чије крви и две су птице полетеле из чије главе […]
ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ
Ја волим срећу која није срећна Песму која мири завађене речи Слободу која има своје робове И усну која се купује за пољубац Ја волим реч о коју се отимају две слике И слику нацртану на очном капку изнутра Цветове који се препиру са временом У име будућих плодова и пролећне части Ја волим све […]
