Ево, сада сам напокон срећан
Живим свој мали ритуални поредак
Пијем чај и једем воће
Понекад ухватим себе како замишљам
Да пијем вињак и пушим две цигарете –
једна је у руци, друга у пиксли.
Али се брзо тргнем и кажем себи
То су нездраве животне навике
И поново се вратим својој срећи.
Гледам са дистанце сунце и птице, понекад гледам и људе
Пролазе, долазе, одлазе, ходају погнуте главе
Срећни су као и ја
У својим уредним животима без превише гибања
Јер гибања доводе до стреса
а стрес је изазивач скоро свих болести.
Осим болести кукавица
Коју изазива мишје срце
А за такво срце још нема лека
Осим можда бенседина или метка.
Принц поезије
Одлична песма!
Simpatična, šljiva, neobična.
Šaljiva
(šljiva)
(šaljiva)
Simpatična, šaljiva, neobična.
Izvinjavam se na slobodi koju sebi dajem, ali imam utisak koji moram ovde ostaviti. Treba imati hrabrosti i dovoljno lucidnosti, pa ispod imena Branka Miljkovića i na crnoj podlozi desktopa, ostaviti ovako vrcavo vesele stihove. U pravilima konkursa piše “песме које су у најширем смислу испирисане делом Бранка Миљковића“, a njegove pesme su sve osim vrcavo vesele. Da je Dobrica Erić u pitanju, imalo bi smisla, ovako… bojim se da je ova pesma baš promašila duh konkursa.