ЗАПИСНИК ЗА ВЈЕКИ ВЈЕКОВ

Толико сам о теби писао
Да је то постало довољно
И све што ми треба

Колико сам о теби писао
Чудно је што је преостало још могућности

Могао сам речима без сугласника
Разведрити зачуђеност твојих усана
Могао сам ти подмладити руке са два стиха

Могао сам ти од пет слова
Сашити хаљину
Шаренију од твоје душе

Могао сам мењати новембар за мај
Кроз окно присности

Поглед уперен у твоје очи
Рецитује збирку песама
Посвећених њиховој заводљивости

Могла си са три прста завртети планету
Насталу пре само два лета
Дан породити источније од истока
Сенке пружених руку уверити да не мењају дужину

Могла си ми заувек стати у очи
И остати тако високо

Могла си ме разоружати од себе самог
И полеђину времена осунчати пре свитања

Могла си ме ослободити од речи
Јер ме ретко која
Узима заозбиљно

Колико сам о теби писао
Могао сам одавно престати
И отпочети нешто што нећу да откријем

Толико сам о теби писао
Да све друго заборављам
И ова песма себе не познаје