Prvi glas:
Ja ne arlaučem.
Jer me strah.
Ja arlaučem jer zovem čopor moj,
da me sveti,
kamen mi zube polomio.
Al mi kamen glasa nije ugušio!
Ja arlaučem jer nismo psi
Gazda nemamo
Pa da u tuđe šake gledamo
Ko kamena mesto hleba daje
Taj ni čovek nije
A neljudi se ne plašimo
Čopore!
Drugi glas:
Ako ti bes u oku seva,
prazna ti korica o boku peva,
jalova ti vatra u ognju reži,
ako mač potegneš,
onda i reži,
a mudar li si – ti ne poteži.
Prvi glas:
Ja ne arlaučem jer me boli
Bol mi je brat,
Taj me svakome dobru naučio
Da svaka šapa na stazi ostavi trag
Kad sneg veje
Da.
Svako krzno smeta kad sunce greje
Al i sunce je vrag
Retko kome se
Dobar život smučio.
Al snegu se samo najjači smeje
Jer šapi svojoj veruje
A traga se svoga ne plaši!
Ko ni senke svoje!
A slabi jakima u snegu tragove broje.
Al stazu ne smeju preći
Jer tragove njihove
Ostavlja
neko drugi i treći
jer takvi ne hodaju na svojim stopama stojeći!
Čopore!
Drugi glas:
U zverinjak ako se drzneš otići,
ne vladaš čoporom,
kao plen ćeš stići,
zube li nemaš
nemoj ni ići.
Prvi glas:
Taj ko broji tragove moje,
Traga mi uzeo nije jer se trag obrazom uzima
Pa nek onda obore
Sva sveta nebesa i svodove modre
I duge nek mi poruše
Čopore!
Drugi glas:
Ništica što umom misli,
kada duhom to ne misli,
isto liče,
nisu isti,
prazne priče
vazdan bistri
kad ne radi to što misli,
onaj koji kukolj ćisti,
taj uradi to što misli.
Prvi glas:
I ptice nek mi uguše!
I krila nek mi oreže!
Taj što u časti svojoj ogreze!
Jer nema obraze
Pa moje poraze
Pobroja ko pobede
Nek sve sobom odvede!
Sve svoje
čopore!
Drugi glas:
U blato padneš – nije zlo krivo,
mnogo se trzaš – postaje živo!
Prvi glas:
Jer ko se mojim bolom hranio taj
Dana ne danio!
Taj
Drugi glas:
Šta slabo bude u pusto se kezi,
ono što lovi to tiho bude,
jer kad je važan plen
lovac je sen,
ne besni huk
ako si vuk!
Prvi glas:
Reči ne rekao
Moj mu bol daha sekao!
Moj mu bol staze pravio
uzglavlje pod noge stavio
I kičmu
Drugi glas:
Stomak čuvaš, lezi!
Zubi kad su, kamen budi!
Takvi se lome, što na prazno reže,
a reč kad je, oganj budi!
Takav žeže!
Prvi glas:
Savio
Takvi bolovi ravnoteži nauče
Da ne cvili ko kuče
Nego kao vuk zagrli muk
Drugi glas:
Ako vatra nisi, ne govori!
Kad se drzneš rušit, onda stvori!
Prvi glas:
Ako časti ima
Ova pesma je njima!
Drugi glas:
A kad hoceš da se boriš,
prvo se u sebi bori!
Prvi glas:
Jer više poezije u tišini tinja
Nego sva buka njina!
Drugi glas:
Šta je duboko to se ne čuje, ali tu je.
Snuje. Oluje.
Sta je za nevid to se ne truje!
Šta duboko nije, duboke ne čuje.
Prvi glas:
I neka zakunem se u krzno svoje
Dok se sve kapije pakla ne otvore
I mrtvu me ne osvetiš
Čopore!
II
Prvi glas:
U krugu se neravnina prebi!
Voda je nezajaz!
Reka Sam Sebi
I nemam gaz!
Drugi glas:
Munja sevne,
jekne,
rec pukne ko bič
reč se rekne!
prava reč
levana u snazi,
Prvi glas:
Reč se ne gazi!
Staza se gazi!
Drugi glas:
Kalež za lavež
padaju spone
sta je preteško u blato tone
a ja ne lajem,
jos manje režim,
ja znam da plutam,
a misle- ležim.
Ponekad kao grad besni tučem
ponekad kad ko štene beh,
ja arlaučem
al kad dlaka u korenu posivi
šapi se živi!
Trku se živi!
Prvi glas:
Ne klekni,
rečju spasi!
Rekni!
Drugi glas:
Krilu za let,
oku za svet,
šapi za smet,
reč oganj svet!
U kiši vrtoglavo kad preti,
oluja se u najvećoj vatri koti,
u krvi i vrisku uvek su sveti
porodjene ideje i zivoti!
U lokvi i okovu
blato i žulj,
borac u nepravdi
tone u mulj!
Prvi glas:
Hoćeš kao orkan da se oriš?
Biraj gde i kako se boriš.
.
Drugi glas:
Blato je gusto kada se trzaš
ponekad pero najbolje pluta,
borba za dokaz ponekad brza,
al pero sa krilom po nebu luta.
Prvi glas:
I mogu u oku da se mreste vasione
– sta je preško u blato tone!
Ja reč ne rekla!
Ja reč sevala!
Ja ne tekla,
ja rečju sekla!
Ja reč pevala!
Čast reči stekla!
Ja vatru snevala,
Ja okov pekla!
Ja Reka tekla!
U krugu se neravnina prebi!
Voda je nezajaz!
Reka Sam Sebi
I nemam gaz!
Oba glasa:
Ja ne arlaučem.
Jer me strah.
Ja arlaučem jer zovem čopor moj,
da me sveti, kamen mi zube polomio.
Al mi kamen glasa nije ugušio!
Ja arlaučem jer nismo psi
Gazda nemamo
Pa da u tuđe šake gledamo
Ko kamena mesto hleba daje
Taj ni čovek nije
A neljudi se ne plašimo
Čopore!
I neka zakunem se u krzno svoje
Dok se sve kapije pakla ne otvore
Prvi glas:
I mrtvog me ne osvetiš
Čopore!
Drugi glas:
I mrtvu me ne osvetiš.
Oba glasa:
I mrtve nas ne osvetiš.
Čopore!
