Нек нико не чита, нек нико не пише
Слова заборавите, баците их у бунар
Чак и мислима управљајте тише, ма није ни у томе ствар,
Само вратите поезију на велика врата!
Шта нам вреде лауреати, кад нико неће да их схвати
Добитници силни и ловорови венци
Себични су они свеци, и највећи су кривци
Што поезију не враћају на велика врата!
Ни гуслари, ни певачи, не трубе ни фруле
Ни народног стиха мир да утиша
„Ђе је запело ђеде кад ће престат’ киша?
Да вратимо поезију на велика врата!“
Киша блата, шунда и одурног елитизма
Бити искрен песник постала је шизма
Сваки је песник бољи од другог
Сујету неће да изда.
А камоли да врати поезију на велика врата!
Бог све види, свакој фарси доћи ће крај
И ови што не римују, пашће у песнички занос. Знај!
Покуцаће најрођенији код свог песника брата
Вратиће се поезија на велика врата!
