Više od reči

Nebo mi truju otrovne strele,
putuju tiho pune arogancije,
nude mi istinu baš kakvu žele,
da ne vidim prava istina šta je.

Oči mi vade,jezik mi seku,
ruše mi vid,zabranjuju reči,
da reke laži nesmetano teku,
da ne može ništa da ih spreči.

Uši mi čupaju,vezuju ruke,
nogama ne daju ni koraka dalje,
daruju patnju i tužne jauke,
prave od nas uboge bogalje.

A ne znaju jadni da ništa ne mogu,
neka me lome,neka me ruše,
ja sam davno sve darivao bogu,
i oči i ruke i ovo malo duše.