ВИР

Из дубине душе узавреле,
извирале емоције.
К’о брзацима вода,
текле речи оштре,
бистре.

Бујицама илузија,
сливале се у магли,
низ литице лица,
у долину мрачну.

Гомила камења,
одрони се на њих,
и затрпа за навек,
у каменолом пусти.