Ja otrov sam tvoj,
a ti si moj lek.
Ja tvoje sam suze,
a ti moj si osmeh.
Ja tvoje sam ćutanje,
dok ti si moj glas.
Ja tvoja sam bol,
a ti si moj spas.
Ja sam tvoje „zaboravi“,
a ti moje „čuvam te“.
Ja tvoje sam „nikada“,
a ti moje „zauvek“.
Kada otrov suznim ćutanjem zaboli,
kada lek je osmeh,
glas postaje spas.
Tad zaboravi nikada
i zauvek čuvaj nas.