Verovala sam u san ili u nepogodu

Postoje prostori, koji
trpe mnogo više nego što moraju
Postoje ljudi, koji su nemi
mnogo više i duže nego što žele
Glasovi su uskomešani
Svako već nekoga priprema,bodri, teši i slama
Apsurdi se žive
Slušaš, a ne želiš
Ostaješ, a radije bi se izgubio nekud
Guraš dalje, a radije bi stao i umirio se
Pun si cinizma prema iskustvima
Ali baš valjda zato kišu tešiš suncem
Vazduh smeta , ali staviš masku
a kada je skineš bolje udišeš
I osećaš se tek onda svežim
I sve izgleda da dok pod težinom ne poklekneš
Uspinjanje teže ide
Sloboda se ne čini dražom
Sva je nada da maleni koji sada rastu
Neće morati da se sagnu pre nego izgovore
„Vidi… lako do zvezda.“