ВЕРОВАЛА САМ ПЕСНИКУ
Сакупила сам чемпресе у шаку…
И мирисе у стакленик емоција скучених.
Бранили су ми да те волим.
Јаз година утопио се у реку навирушу.
И пресушили су сплавови наше младости.
.
Челичила сам те сузом, драги!
И када су те јадо,
гурали у ћорсокак.
Бранила сам те!
Ја гладна љубави
и стихописа твог.
.
У зору кренух да те не сретнем
и напокон те заборавим.
Ако је икако могуће, чезнућу!
.
Трунућу у безнађу самотно смела,
срамотно пала,
прекасно дошла,
прерано те хтела.
.
Кудили су те керови уличне прошлости,
завијали су ко вукови,
гладни твојих растргнутих кошуља…
.
Узели су ми све,
што са тобом нисам смела.
Волела сам твоје кариране дезене,
и мирис опојни, прави мушки, јак…
.
Удисала сам дуго јутарњи зрак …
И хиљаду црних облака, одагнала сам …
Терајући олују и кише црне.
Снагом белих облака трагајући.
За псеудонимом тебе,
у разлазу емоција.
.
На сплаву наше љубави,
отворих табакеру жељна дима,
твоје догореле цигарете.
Аутор:
Нела Ранђеловић
