Ove noći prazan grad
poput čaše pijanca,
stenje i cvili kao štene
uplašeno samoće.
Gde su nestali njegovi stanovnici?
Šta se zbilo s mladim ljudima?
Zašto letnja večernja kiša,
ne raduje nikog?
Pločnici i spomenici dobuju
ritmovima nekadašnjih koraka,
željni usklika, radosti, pa i bola,
čekajući dobru vest koja ne stiže.
Uzalud su svetiljke oči moga grada,
mene noćas ne trebaju.
Novi duh sad je u nama
i zvezde su odavno iznad oblaka,
ulicama praznim bauljaju trole
koje niko ne čeka.
