Да ватре нема ничега не би било:
ни изоране земље
ни исплетеног џемпера
ни написане песме
ни искрене молитве.
Ко је ишта створио
без распаљене буктиње у срцу?
Из млаке равнодушности – не прокључа ниједна крв;
из метиљавог тињања – не настаде велико дело.
Ипак,
ватра је ништа
спусти ли се на ниво култа,
јер култ је слеп за циљеве изван себе.
Ватра је ништа
са потенцијалом да постане све,
усмери ли простирање дуж вертикале,
са тежњом да творевину закачи за небо.
Браво, Ђорђе! Кад огањ распламса творачке снаге, границе се руше, творевина добија небеска крила Слободе.