Uzmicanje

Sve ti je nadohvat ruke
ali moraš da je ispružiš,
jer izmiču –
bele papirnate barke,
nošene naborima
namrštenog jezera,
zatim –
raznobojno paunovo perje
vršje vodenih trava
egzotičnih riba peraja
razigranost uzgorele sveće
vatrometi odsjaja
što pršte kroz senke
I padaju bezumno na svaku stvar
željnu dodira
I
jedva primetni
čudovišan, ponestajući vez
na tkaninama, uznemirenim,
sklonim osipanju i drugim slabostima :
Sve krhko i tanano
traži da mu priđeš
sa svetačkom posvećenošću,
da se istegneš
izviješ
kako bi dotakao ljudskost
koja pupi iz starina;
obznani se kroz
muk oslikanih zidova –
to duboliko bezrečje,
prosijaj kroz
bremenite boje
I rodi se iznova
u njihovim plodovima;
Prolistaj usred zime
kristalizuj se u plavetnilu glečera
burnim, plamtećim aurora borealis;
Nokti ti bride,
Samo što ih nisi predao
zavetima sa pounutrenjima
ovoga sveta.
Prsti i celo telo
Istegli su se do tačke
vrhunjenja svega živog i
bliskog,
tog što ti je nadohvat ruke,
tu, odmah,
ispod levog rebra.