Ugao okrugle planete
Ili ugao ravne zemlje?
Kome je važno kakav je taj ugao?!
Bitno da tu je,
Baš u tom uglu,
On nju od sveta čuvao.
U tom uglu okrugle planete
Il’ ravne zemlje…
Ko da je važno!
Grlio je on nju
Tako nežno,
A tako snažno.
Nestala je u njegovom zagrljaju,
Pokrivena njegovim telom,
Reči nikada izgovorene
Njemu je šapnula
Zaboravljenim osmehom.
Na taj je osmeh usne naslonio,
Svest u nesvest odveo,
I svemir je osetio nemir.
Žedniji od pustinje
U mrežu dodira je upleo.
Bila je leptir.
„Pretvori me u nežnost“
Pogledom je rekla.
A on…
On je znao.
Odavno taj trenutak čeka.
„Moj si cvet, onaj prolećni,
Što se pod snegom skriva od pogleda.
Moja si mala ljubičica.
Moja si,
Za mene stvorena.“
I dok je njih skrivao ugao
Ravne zemlje
Ili okrugle planete,
Negde napolju
Čekali su ljudi
Slobodne dane, unapređenje…
I, eto,
Proleće tu je,
Vazduh odmah drugačije miriše.
A, da li je ugao ravne zemlje
Ili ugao okrugle planete-
Zar je važno?
Voli je. Voli ga.
I ništa nije bitno više…
