ТРАГОВИ

Покривени комадом неба
сневамо уски теснац будућности
Уморне очи каче видике
иза планина
Преко брда,
преко брега
звоно не чујеш
Властити нас пораз
побеђује
Ноћ прождире паркове,
нехотице гута трамваје
Говоре о апокалипси,
а она спава са нама
Изјутра обува наше папуче,
продаје наше животе
Збуњени гутамо себе
у сопственом акваријуму
Заборав брише трагове
док мирно под нама
гмижу векови
Увек тако почиње
са историје на веру,
са вере на језик
Одавно не мислиш
шта ће ко рећи
Пушташ их да говоре
Док говоре, постоје
Постојиш,
постојим,
постојимо
Разнеси трагове мастила
за будуће одзиве