Тишина музике ноћне

Чујеш ли тишине звук,
Одсјај те музике мира?
У тами свечаној, уз божанствени мук,
У души твојој света и слатка рађа се лира.

Чујеш ли звезда шапат лаки,
Покрет галаксија древних?
Питаш се, може ли човек чути их сваки,
Ил’ само слушалац ти си чудесних звукова певних?

Утони у немир тонова слепих,
Безглавих, брзих, оштрих и бучних.
Креирај склад нота душевних, лепих,
Одагнаће кључање и немир звукова мучних.

Гледај, пази, побећиће ти мисао!
Распашће се у сплет звукова белих.
Чарни свој неће имати смисао,
Лепоту и звучност нота целих.

Варљива је та тишина блага,
Ил’ опасна је она, реска и снажна?
Срцу и души постати може драга,
Варљива може ли бити та нада лажна?

О креатору! Уразуми ове тишине буку,
Претвори је у музику торжествену ил’страшну мисао!
Ослободи се збрке и метежа, отерај муку!
Слушаоче верни, научи нас томе чему даде смисао.

Просветли нас глуве што не можемо чути тишину,
Подати нама неукима свог мукотрпног рада плод.
Дај да осетимо и ми ту милину,
Тишину нек музике ноћне разуме сав људски род.