Дан као и сваки други,
Али за мене тежак и дуги.
Дан тек почео, а мени већ траје,
Јер ми многа питања даје.
Остави све, да би сви срећни били!
А , шта је са вашом срећом, децо мила? Јел се то она изгубила?
Шта је са вама, те сте такви?
Свађате се, мрзите се, постајете свакакви!
Имате све, а као да трпите…
Зашто је тако, одговорите?!
Сби настављате где сте стали,
Ја ћу за вама и данас и сутра,
Ма сваки дан.
Тежак дан…итекако,
То не може да осети свако.
Болујем, преболећу…
Волим, волећу.
A ви, моји најдражи,
покажите мало осећаја за друге,
Када некоме веју туге.
Нормалан дан за већину вас.
Тежак за мене…
Можда и за тебе…
Можда и за нас.