Никола, сине, утули свијећу-
моли га мати.
Свијеће су скупе, ко ће нам тол’ко новаца дати?!
Утули мали немирним дахом
Пламсалу свећу,
И закле тада: Никада светла штедети нећу!
Дечак ће поћи путем што ретке
У звезде вине,
А мати ће га шапатом звати:
Врати се сине.
Кад град обасја хиљаде жарких
Звезда у ноћи, сањаће дечак
Топле и сјајне мајчинске очи.
Сликају светла широм планете
Најлепшу бајку,
Сијајте јаче, јер то је спомен на једну мајку!
Bravo draga pesnikinjo, odlična pesma, tako si toplo, kao plamičak sveće, obasjala ljubav Tesline majke i njegovu ljubav za majku i čovečanstvo.
Hvala, dragi Ilija.