Tebi se hvalim svete
Što greješ srca i u nama vidiš svanuća
Neraskidive saveznike bivstvovanja kruga života
Putnike najvažnije stanice između života i smrti
Ti koji nas učiš traganju i borbi u tenutku
Svete i roso moja iz tvojih nežnosti i radosti
Život stvara tok i spontanosti
U pesmi i večnosti je lek
U mirisnim jutrima
Pejzažima mirnih impresionizma koje
Vidimo sa okana naših prozora
U jednostavnosti i punoći duha
U stranicama knjiga koje nam štrikaju um
Maštom
Tebi se obraćam svete
Koji neprekidnim zelenilom i šumama
Dišeš
I Suncima stvaraš slike veštije od fotografa
I okrećeš ovaj krug zemlje
U najlepšoj mračnoj sazvežđenoj komori
Vaseljenskoj putanji našeg postojanja.
Tebi se molim svete
Dok vatrom vodom vazduhom i zemljom
Pokazuješ lice Gospoda.
Dok promenama i nemilosrdnošću prirode
Teraš nas da nadvisujemo konačnost
I stvaramo remek-dela
Zahvaljujući tebi koji nas inspirišeš.
Marijana Jakobac
