Zamisli možeš da pišeš o svemu,
Al’ ćutiš ko mrak što pojeo je kozu
I smeješ se svetu što od neznanja živi
I smeješ se svetu dok tebe krivi
Jer si društvo mrtvo na društvenoj grbači
Apsurd veka o kome su pevali
Prethodnici koji znanja sem trenutka nisu imali
i viziju da će oni gori biti bolji.
Tebi se peva dušo mrtva,
Tebi se kliče i dan tvoj i njin slave
Oni što bez snage pričaju o pevanju…
Oni što bez duše dušu traže.