Свест
Дрво
Под снегом
У плачу.
Умирем
Пре пролећа
Крај пута
Док стреса
Се промрзла суза.
Плашим пролазнике.
Препадам их у мислима.
Док дршћем обарам
Им стрепње.
Пре пролећа
Савијам се до земље.
Само она прима
Моје слано бреме.
Ал’ у тој соли
И онако стојим.
Комшије мотком
Бију гране.
Болом по боли.
И даље стојим у соли.
Метла ретко
Дотакне ме.
Гребаво миловање
У лепоти зиме.
