Окове нормалности, дубоко потапаш
у измишљеним победама и
свакодневним поразима.
Страх од слободе паралише ум.
Месец не верује Сунцу,
ни да постоји.
Не верујеш да постоји
тренутак и сврха.
Палиш младо Трешњино стабло,
приносиш жртву
Случајном Богу.
Сумња ти стеже груди и
гради мрежу могућих лажи.
Пролећем гасиш
зле слутње
јесење душе.