Јабука је прсла на пола
Затровавши ноћ црвенилом здравим
Подвучен датум млад Месец
Феникс креће на пут, да ли то славим?
Птица ми је дуго из главе пила
Бели ледени лик и над водом тишина
Колико још има, Хароне мој добри?
Истина кад изгори, њени су корени у води
Коју не познајемо овим очима спорим
Гледам кроз живот својим старим штапом
А пси урлају на ноћ као да им смрт с ње прети
Неких ноћи знам им тајну
И зором више не могу да се сетим
Сећање заувек прекинуто
Буђењем усред туђих, хладних зора
Што се из ноћи напоље мора?
Напола изречене истине са којима губим корак
Заборав, лек је горак, убија више од једне звери
Али још увек, кад се ватре сетим
Ја памтим један недовршен
Један нагло откинут сан
С обале ме дозива твој поглед
Блед и благ
Но зле капи мојих дрхтаја
Гасе
Заувек закључан пламен
Заувек Еуридика затворена
Зора је, морам да станем
Вуку ме натраг, високо је твој град
Песниче драги, исувише смо горели
У овом мору окамењених лица
Уморна крила
Одустаће птица, једино ме још то плаши
Постоји ли пепео што феникса тражи?
Може ли ватра пакла да се спаси?
Принц поезије
