Šandor bači

Emlékszel Sandor bácsira?

Bila je zima Šandor bači

Kada smo se uputili putem

kroz zaleđene vojvođanske atare

Onim starim žutim apencom koji ni svetlo nije imao.

Čuvali smo neke mašine

Emlékszel…

Šandor bači

Ne znaju ljudi kako salašarski mraz

ume da bude oštar.

Veruj mi, još uvek mi štipa obraze.

I miris nafte iz stare petrolejske lampe

Još mi je u nozdrvama.

A pred očima ona stara improvizovana traktorska kućica

I debela, zelena bunda u koju si me ogrnuo.

Pričao si mi, Šandor bači

O nekim vilama i vilenjacima

Hteo si od mene da napraviš princezu.

Sećam se,

Nedelju dana mi je čarobni prah tvoje priče

Golicao kožu.

Jurila sam nevidljive vilenjake da ih ubijem

Jer sam mislila da su zli.

A ti si mi govorio da svako od nas ima svog vilenjaka

Koji ga čuva.

Suznim očima sam ti rekla da meni ne trebaju vilenjaci

Dok imam svog tatu.

Šandor bači

Još uvek čujem topot lipicanera

Jure ravnicom moje svesti

Od Kipova do Fantasta.

U kočijama svi vilenjaci pevaju pesmu

čije reči ne razumem.

Tek ponekad se zaustave

Da uzmu kocku šećera iz ruku anđela.

Šandor bači

Rekao si mi

Da ne diram ništa tuđe.

Ukorio si me kada sam pronašla staru futrolu.

Sećam se svih ulovljenih riba koje si puštao nazad u kanal,

da žive…

Da plivaju beskrajnim rečnim prostranstvima.

O da , Šandor bači

Sećam se kada smo zajedno spašavali onu kuju sa kučićima

Koju je komšija Mile namerno zapalio,

Bog da mu dušu prosti.

Danas se čude, Šandor bači,

što toliko volim životinje.

Sećam se i kako si me učio da nameštam plovak od starog guščijeg pera

Da zamenjujem četkice na starom Sloboda Čačak usisivaču

Da zakivam eksere najtežim čekićem koji si imao..

Sećam se Šandor bači

Svojim prijateljima si me uvek predstavljao kao

„Princezu u vojničkim čizmama“

A ja bih tada sva ozarena,

da ispunim očeva očekivanja, otvarala vrata od starog ormana,

oblačila tvoje vojničko odelo,

stavljala tvoju vojničku kapu

i obuvala najviše mamine štikle.

Ni danas, Šandor bači,

ne umem da hodam u štiklama.

Otkako si otišao ja više nisam princeza.

Preko noći sam se pretvorila u žabu

sa usnama namazanim crvenim karminom.

Vojničke čizme sam odložila u orman uspomena

Za neke nove ratove

Jer sam ove izgubila.

Znaš, Šandor bači,

Pokušala sam da popravim usisivač

Bezuspešno.

Nije Sloboda Čačak.

Ni plovak više ne znam da namestim

Nema više onih bambus pecaljki

Zamenile su ih dubinke.

Ni riba, Šandor bači, nema na kanalu.

Jedino mi žao,

Šandor bači,

one petrolejske lampe

I onih vila i vilenjaka

što ostaše zarobljeni

u tvojoj traktor kućici.

Pusti me, Šandor bači,

da još jednom samo

nazujem vojničke čizme

i u njima promarširam

kroz lavirint mog detinjstva