Не могу, верујте, не могу
да славим што није за славље
не могу да вам се дивим
и само желим мирно да живим.
Видите да се склањам,
не бежим, али ни не чекам,
не вуците ме рукама прљавим,
ја само желим мирно да живим.
Сањате да сте вечни,
и да свако може о глави да ми ради,
не, не грлим се са нечастивим,
већ само желим мирно да живим.
Ноћ се навукла брзо
и мрак ми предуго окива душу,
нећу да идем трагом крвавим,
само желим мирно да живим.
Како су чудни погледи ваши
и како севају опасне искре,
пробадате ме зраком језивим,
јер само желим мирно да живим.
Због ове моје тврде главе
претите ми неуморно
тешким покровом сивим,
а само желим мирно да живим.
Верујете у дела ваша
и верујете да сте славни,
ја вас ни за шта не кривим,
само желим мирно да живим.
Пробаћу да гледам своја посла,
да се чувам бездана и таме
и да се правим нерањивим,
ма, само желим мирно да живим.
А можда моја снага набуја,
па покренем велику воду
и ваше бедеме заувек размрвим,
да бих могао мирно да живим.
