Туча века – и овог и прошлог
Претпрошлог и сваког
Вечито надимање, истина и лаж.
Одузети слободу још већа је драж.
Строгошћу нас миловао
Законима поезије тепао
Мирио
Све уздрхтале, дремљиве, разумљиве поете
Тренутно-баналне, са јасношћу, кокете
Али јасно одвајао садржај
И форму
Од стварнога бежао и бежао ка стварности
Празнина у мора је са њим уснила.
Прејака га реч убила
И стварност
Речи је његове у црно завила
Литература, крст носи
Утва златокрила
Песма о песми, сакривањем, увек нешто открила.
Prelepo ❤️
Sjajno. Pogotovo poslednja strofa.
Odlična je pesma!
Врло добар.
Миљковић је Бранко, Александар је Чегар.