Не дирајте ваздух
Б. Миљковић
Рад` Земље, Неба, и Ватре, и Биља,
сужањ – који је зелен бостан обро –
како да хвали, Бранко, мили побро,
Свет, у ком` живи без смисла и циља,
где једва ишта Лепо је? И Добро?…
Кад Земља данас – јадна и зле среће –
опет је жртва општег потонућа?…
Кад општи напад на људска је плућа?
Кад паре врте где бургија неће;
а цели Свет је посто – Јавна Кућа?
Кад краду Реке?…И пале?…И жаре?…
Кад све се трује што живи и дише
од стране оних који перу паре
и који грабе – и паре и јаре…
…па нам и Ваздух на прдеж мирише?…
Још влада Светом, мој брате по перу,
„мисао која не уме да мисли“;
под којом смо се спрчили и стисли…
Уз допуштење, да по нама серу
док не будемо, БЕЗ ПОБУНЕ, свисли!…
Слободан Ж. Обрадовић
28.2.2021.