Kad vrtlog
neizgovorenog
odnese sve
razotkrije
reči
nedokučive
srešćemo se
Branko
ti
i
ja
kad sunce
izmami šarke
i
poskoke
kad ozelene
vrtače
Suve planine
zagrlićemo se
Branko
ti
i
ja
kad čežnja
za
poezijom
izgori
u prah
beznadja
nas pretvori
plakaćemo
Branko
ti
i
ja
kad traganje
nas izmori
kad snegom
obele
bukve i hrastovi
rastaćemo se
Branko
ti
i
ja
kad sivi soko
raširi
svoja krila
prigrli
srca
što zarad
ljubavi
su
krvarila
rodićemo se
ponovo
Branko
ti
i
ja
kad zapeva drozd
u
krošnjama
sladuna
kad duša zaigra
radosti puna
prepoznaćemo se
Branko
ti
i
ja.
:*
Najbolja!
Ja sam oduševljen.
Predivno.
Moja mama
Prelepo