Птице

Он не путује већ дуго, боји се кривице.
И није видео свет
ни са Земље, додирујући ногама њено тло,
нити са неке друге планете.
Птице под његовим прозором
молио је за мудрост.
Заузврат, подарио им је ваздух око куће
за њихово кретање.
Послао је писма на све стране света.
Веровао је да ће макар једно стићи до
мудраца са истока.
И птице са истока су мудрије од осталих.
Одговоре није добио.
Можда су његова писма остала
на сортирној траци поштарског удружења.
Људи нису способни да се крећу!
Сунцокрету је лакше,
њему је светлост Сунца водиља
а мрака се стиди.
Издали су га они који су ослобођени од срамоте.
Фарисеји су га осудили у његовом стану, подругљиво, кроз смех, говорећи:
“ Живећеш у соби са цвећем
коме вода не може продужити живот.
Ходаћеш по пепелу из праисконског огњишта
и смрзаваћеш се.
Код нас у паклу је умерено топло.
А ватру? Ватру ти нећемо дати.“
Птице су га охрабривале речима:
„Природа воли да се скрива.
Али ми ћемо те научити мудрости
како да пронађеш пут до детињства.
Онда ћеш знати да је у пепелу
сакривена вечита ватра.
И запалићеш је.“