Svet gori dok gledam smrvljen;
U ovom imaš bar sedam duša.
Protej:
Taj mali vir – u oku suša;
Iz sna se digne u životu.
Život postane smrt.
Sudbina postojanja manja je od ruže,
a cveće u vrtu postaće Bog
da kruži kroz tamu…
Dalekovid, sam;
Crn, nikakav;
Gubav ali naspram
mene dosledan – ide svome domu.
Ptica u grlu, ptica u stihu;
Ptica u srcu – o lepet krila
olujom kuje večni žar.
U ptici pesma – kroz pticu čar
besmrtnog čoveka postaje sila.
Prokljuvi transformaciju lika
u kojem se veče zgužva u zvezdu;
U ptici oko je okno
za vrata stvarnog sveta.
Tebe sad tražim i dokon
utisak crnila spaja mi reči u krila.