Припитомљени пакао

Ви што улазите – оставите овде сваку наду!
Ви – крадљивци зоре џепова пуних грехова
С покиданом лиром и уклетом судбином на длану
Ви – лишени слободе због шума песме усред паклених ветрова

И сиђите у земљу, у човека
Уз моје дотрајале стихове о јунаку везаном за јарбол
Не осврћите се – тамо прелепа пропаст чека
На обичне речи више немам право!

Ја се само давим у истргнутом проклетству
Јер знам – Бог је умро узалуд и узалуд га будим
И поред седам мртвих песника заборављам песму
Док се омамљено борим смрћу против смрти

Овде и анђели носе лошу вест
Овде ће бити само плач и шкргут зуби
И бесмртне ће убити прејака реч
Зато овде вечност за трен иструли

Ви – морнари заљубљени у бродолом
Бехутом опијени мелеци усред пакленог огњишта
Наздравите отровом, прошетајте Содомом и Гомором
С оне стране месеца где преноће ватра и ништа

Ал дупли кључ од пакла чувам вам кришом
Јер певати и умирати – то је исто
Док другима лечим болест од које сам умирем
Крвљу која светли проклињем је именом судбине

Ви – чији је понос сладострасно заспао
Ви – који у дослуху са смрћу љубите песму насамо
Ово ваш је припитомљени пакао!
Ви – што заблуде кажњавате истином
И облачите сновиђење у мрак и сивило
Не дрхтите нимало – овде све је питомо!

Овде певам наглас да заварам тугу
Зачаран у кругу – слободе заробљеник
Боже, да је само никад више не пожелим
Кад успаванка пакла рајски пепео распламса
И тако је далека док за руку ме хвата
Јер пакао и рај деле иста врата!

Ви – што на прстима ходате у забрањеном граду
Комад туђег бескраја претапате у тајну
И лабудовом песмом опчинисте бездушне у Хаду
Ви што улазите – оставите овде сваку наду!