1.
Реч за песму ископа и сам у њу упада
Она га на површину избаци
Јер је вино попило винограде
Из његове лобање
2.
Море воду мења али место никада
У њему се облаци утопе
И киша га повеже са небом
3.
Срца нема а без срца се не може
У крвоток бесмртности мироточи
Човек само у њему рањив
4.
На јунаку се познају муке
Његове руке свакодневно склапају
Познанство са мртвим чвором бола
5.
Једно пролеће не чини годину
Она пуном паром одлази
Према себи самој
А прстом није мрднула
6.
Боље пупољак на грани него у руци откинут
Његова проницљивост расте и цвета
У подручју разоткривања
Може се пресадити само на груди песника
7.
Ако је кратак пламен дуго је тињање
Топлим дисањем струји између дрвећа
Штимује ветар што изнад крошњи звижди
8.
Не може се празнином видокруг заклонити
Наша крв наводњава властиту земљу
Тај бездан се никада неће испунити
9.
Песма пролази кроз свачија уста
Али попут пољупца остане неупљувана
Нађе начин да се отисне
А уснама привржена остане
Да гола дрхти изван нас самих
10.
Без даха нема уздаха
Не очекујете да ће ове речи
Као песница да вам лице раскрваре
Најдужи одмор може одасвуд да приступи
Верујем да није било тешко повезати које су изреке умешане у песму.
(ОДГОНЕТКЕ)
народне пословице
1.
Ко другоме јаму копа, сам у њу упада.
2.
Вук длаку мења, али ћуд никада.
3.
Кога нема, без њега се може.
4.
На муци се познају јунаци.
5.
Једна ласта не чини пролеће.
6.
Боље врабац у руци, него голуб на грани.
7.
Ако је кратак дан, дуга је година.
8.
Не можеш дланом сунце заклонити.
9.
И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
10.
Без алата нема заната.
Врло занимљиво, необично и дивно!
Stare mudrosti u lepšem novom izdanju. Bravo! Vrhunski!
Metafizika u stihovima… lepo…
Genijalno