Leži oko tebe, crno,
ulazi u nos, usta i uši.
Obmotan u tuđe jezike,
imaš povodac oko vrata
i zarivaš nokte gde stigneš
tražeći sopstveno tkivo.
Cviliš nad besmislom krsta
i ližeš grobove predaka,
od slova u svakom kamenu
neprestano svoje ime slažeš.
