клатим се
на ивици окидача
као измишљени осмех
благ и плав
ново је на дну
црвене завесе
котрљам се
кроз обогаљене собе
где ватра жуди за осветом
цвет је нем
пред очима
искасапљене трешње на дрвеном столу
поред жутог револвера
на домаку
игре стварања
– певаће онај који се преда
