Danas sam zakucao poslednji ekser,
na kovčegu tvoje umorne duše.
Umrla je od hronične srčane infekcije,
pre godinu dana, a možda i duže.
Prljavi zidovi, lepljivi podovi,
Zaostavština su tvog kratkog života
i duge smrti.
Krvni srodnici i drugi životni robovi
čekaju da se stvore nebeski svodovi
i da zemlja zadrhti.
Ali njihova lakoverna, detinjasta nada,
očajnički je vapaj za bivstvom Velikog Brata!
Recite mi, ko kažnjava bratoubistvo
ljubavnog rata i gubitak razuma
Čoveka sa krunom od blata?
Voleću ono što si bio, druže stari,
Tvoje zrele i mudre borbene reči,
Tvoju širokogrudnost, plemenite laži,
Tvoju želju da pratiš ono
što si mislio da vredi.
Danas sam zakucao poslednji ekser,
na kovčegu tvoje umorne duše.
Sada spavaj, možda ćeš sutra,
Osetiti kišu na kraju svoje suše.
