Чудним преображајем трајања,
између семена и пепела,
живот на земљу мирише.
Једном у веку стих сазрева
стешњен у глорификованој
утроби речи.
Откинута од света бива
жеља голицаве стварности.
Ватра порађа сан.
Камен ништавило предсказује.
Довољна је кап самилости
да се Орфеј спаси.
Позлаћеним српом неприхватања
исти срп претешко класје
стваралачке њиве пожње
за очи у будућност склопљене.
