Лукови моста се возе
Кроз моје видно поље
Очи усмеренене на горе
Машем идејом крила
И остајем без опне
Експлодирам у етар
Слике ме лудо воде
У неке пределе
Пре
У неку прастарост стару
Где смо искројили причу о губитку слободе
Ехови путеви разгласише је
Из праска је потекла
Река
Облика
Поретка
Фрактала
Гранате
Човека
