Покисла птицо коме певаш
У улици која преспава дан
Ти што позлаћујеш камен
И невидљиво улећеш у сан
Слети наврх споменика
Поклони се глувима и деци
И реци превареној земљи
Узалуд су потрошени меци
Ако ти приђе бар један слеп
И скрушено ка теби крочи
Опрости му заблуде луде
И сипај му кап сунца у очи
Покисла птицо и даље певај
А једне ноћи кад одлети пас
Цео град ће се пробудити
И славити мртвог славуја глас