Похвала Бранку

Наивна ласто
Уби ли те прејака реч?

Птица раскошних крила у праскозорје паде
Лет њен саткан од речи
Поста звездани пут којим ходимо
Корак
Два
Три
Сазвежђе сирочади твојих насликао си
Бојом црвеном бојом крви
Јер крв је ванвремена, мастило без моћи

Нису ти дали Бранко
Повредише земљу твоју
Ваздух и воду
Згазише млади цвет
Али оста вечни мирис ширећи се ка југу
Угасише ватру у теби не знајући да ће пламен
Горети и кад те не буде више
Нису ти дали Бранко
Глас испружен као живац сасекоше из корена
Али његов ехо и даље пева у нама
Реч песма!
Ја сам јој рекла хвала што кроз њу живиш.

Наивна ласто
Уби ли те прејака реч?