POETAS LAUREATIS

O Erato,
muzo lire,
zaštitnice Orfeja i njegovih naslednika,
Uzdigni mi glavu iz haosa zabune,
Ukaži mi na slabost i malenost znanja moga,
Vodi me do kreveta izvora,
Gde ću misliti, ne odmarati,
Sanjati, ne spavati,
Vodi me putem spoznaje, putem istine,
putem večnoga umirenja ljudskoga duha!

Sada me pusti,
Daj mi mira!
Da sanjam i pletem,
Ali me štiti od sudija strogih, dokonih,
Lisica koje će mi san oteti,
Đavola, čije postojanje stvaraju rđave misli moje,
Brani me i javljaj ko me sve hoće napasti.

Neki zid?
Neka seta?
Neka crna ruža?
Neki čovek možda?

Ali te još samo molim,
Primi dobra bića ljudskoga oblika,
Čije mane svako zna,
Kojima se i pajaci smeju,
Koji znaju za istinu i bol,
Koje, isto tako, sputavaju zveri od kojih me braniš,
Primi ih, da podelimo bolno vino,
nektar, koji nas napija istinom,
Od čijeg dejstva vri glava,
Od čijeg dejstva se sa snom nećemo sresti,
Do sudnjega dana,
Kada nas laži ubiju!