Теби је судба много лошег направила,
натерала те да видиш најгоре истине,
ходао си кроз лавиринте ништавила,
а песма те уводила у одаје празнине.
Додиривао си све границе безумља,
твој дом је постао гнездо црних врана,
истраживао си све просторе орфејског подземља,
отворио си прозоре ноћи пре смираја дана.
Док је за тебе једини идеал била доброта,
и док си песмама величао људске суштине,
виђао си ватре сублимних вредности живота
и опет си се бацио на песнице судбине.
Док си вршио свог живота осврт,
живео си мало, написао много и нашао порекло наде,
сангвинична напетост је узела фаталан обрт
и све што си икад имао рећи, теби у песму стаде.
Корачао крај живих, док подземље те дозива,
настаје тишина, чујеш мртвих крик,
опроштен ти је тај чин без опозива,
јер иако изгубљен – ти си победник.
Divno ❤️
Одличнооо!
Bravo!
Svaka cast ! Ko iole poznaje život i rad Branka Miljkovića, kao i sve nedaće koje je preživeo, još sve to pretočeno u pesmu! Dobar sklop, rima, kad gradacija doživi vrhunac,dolazi do svetlog obrta! Svaka čast ovoj dami ! Bez zamerki!
Bravo! Svaka cast! Ponosu svoje porodice ! Braaavooo!!!!!
Svaka čast, bravo!
Bravo Jelena!