Плес у месту

Сањам
Једну сузу.
Свет се
Огледа.
И твоје
И моје
Очи
Далеко
Од свега,
Осим огња.
Ма кол’ко
Да хладе,
Носе нас
Снаге тишине.
Далеко,
У процват,
Где мраз
Не стиже.
Гипка је вера
На нашим
Длановима,
Не сме је
Нико отети.
Не сме је
Нико ранити.
Шапућемо гласно,
То ради се
У срцима
И чувамо
Красно,
Крепко,
Међом сатканом
Стварањима.
Ко год да
Пита
Увек смо
Ту
И ми
Једно.
Сунце
Нам води
У дубини
Једро.
И ко
Да смера
Кад је
Несмерљиво?
И ко
Да пије
Непитко?
Тај знак
Од боли
Нека
Не постоји.
Идемо
Хитро,
Јер друго
Је битно.
Тај отисак
Од соли
Жар ће да
Сломи.
Настаће
Бал.
Мраку
Да плеше
Је срам.
Кад
Удаљење
Хоће да
Намене,
Спојени смо.
Видимо се.
Нема ни сене.