Певања

Певам – и земљано тело моје вибрира
цигле излазе из челичних конструкција
све је почело твојим сенкама и рамовима
у игри прозора, разбијеног стакла
отворена су врата у утроби зида
кроз њих пролазе органи и прати их песма
слушај ме слушај, тело опева тело
ваздух отиче и односи варнице слогова
не личим ли ти на оца мог Орфеја
исти су ритмови у кори блата мога
па ипак, певам кроз ветар, шупље и опоро
о једном животу, о љубави цигала
варница и ватра, о једној пљувачки божјој
о болу у свакој честици што је време оглодало
земљано тело моје, родило је још зидова
пољубило је сенку и рам, пролазе столећа
слушај ме слушај, отворена су врата у утроби
кроз њих струји песма градитеља пропадања,
на њима ћеш стајати док имаш сенку
мелодија зида ће те закопати, то је једини пут
из земље, тело опева тело, заробљени прах
дише нам за ознојеном белином
певам нам судбину што сагорева у ватри
шупље и опоро, о једном животу, пљувачки
слушај, прати те песма кроз тело и зид
помера ка земљи, у кори блата мога.