Ти си попут сафира,
нежан и мили симбол
мог напаћеног света.
Океан што морем тече.
Сунце си мог раја,
теби не могу рећи збогом,
јер куд год да кренем ти си
сјајна звезда мог сазвежђа.
Ни злато,ни сребро не вреде
колико твоју душу желим
и хтедох дати срце
за један искрени осмех.
На концу свега
последња игра лептира
наша је судбина.
Ако смо заљубеници постали!
Постали непредвидиви орлови
који свој плен не дају.
Борба нам је загарантована,
али узалудно чекајућа.
Куд погледаш ниче ново,
рајско цвеће,миомирис јесени
ускоро се завршава.
Нама свануће.
Свануће зора.
Хладна и обрасла росом,
јутарњом кишом наших суза
сазидаћемо пешчаник љубави.
