Одустани

Одустани док ме не упознаш
Јер не видиш лице згужваних врлина
Неуспеле потраге сопствене дубине
Превелики страх нерођеног сина
Кишне дане као живе казне

Одустани док ме не упознаш
Изгубљеног у простим стварима
Закопаног крајем површина
Силуету магле која снове једе

Одустани одустани док још можеш
Јер умем да волим сопствене грехе
Ако је суза болна страх је уништење
Тежак сам и себи лажан као време

Али ако останеш крај мене
Грејаћу ти усне као мајка дете
Купићу ти ноћи дивније од стида
Љубићу те стално као из даљине
Силином пса гребаћу за тебе

Тако бих због тебе заволео светлост
И ноћи пуне страха стрпао у кавез
Продао бих оно чиме зовем себе
Остани остани крај мене