Odlazak

San je od mene odleteo daleko,
u tišini dočekujem prvi sunčev zrak,
uzalud gledam njegov bakarni sjaj,
ne može od mene da sakrije mrak.

Ne pamti moj zamišljen pogled!
Od lažnog sjaja postao je slep.
Vidim porušene stubove raja,
varam te rečima da je pogled lep.

Još samo jedan ubrani cvet,
još samo jedan urezani lik,
i okrenuću se i pobeći daleko,
tamo gde neću čuti tvoj krik.

Daleko od svih grlim svoj kraj,
uz lažan osmeh započinjem let.
Zatvaram oči dok nebo gori.
Lepo je napustiti ovaj prelepi svet.