Odjek koji stvaralaštvo ostavlja
kad temelje talenta i znanja postavlja
da pesničku dušu približi,
njenim sadržajem se podiči
kad snagu bivalog celinom uobliči
u trajni stih u kome se erupcija osećanja
lukom uočava kao zametak sreće
oko koga se svet neprestano nadmeće;
imperija reči sve rane zaleči,
ljubav ponosno, inspirativno nosi
izazovima kad prkosi danju
i posred mirne zvezdane noći
što ne liči da će ikad proći
da nazdravi jutru koje iznova
pobuđuje kompleksnu vatru u srcu
u čast udarnih reči čiji se sklop
u krupne misli posreći –
od života ne može se pobeći
ni nagrada entuzijastičkog sna poreći,
u ime sočne budućnosti,
neprolaznosti moći očiglednih vrednosti.
To se ne može krivudavo izbeći
jer porodične veze blage, uspostavljene,
ne diraju u vreme kad su dobre niti utemeljene
sasvim je svejedno maj li je cvetni
ili decembarske pahulje
od neba detaljima oplemenjene
za uvek dobro raspoloženje
izvan blagoslova zvanične scene;
zadatak je: čuvanje, na pesnika, verne uspomene
da seni ne budu nepravedno zaboravljene,
odjeci tragova zrelih, pa i tegobnih, misli,
strašću zapisanih, u zapećak zapostavljene.
27.2.2021.
Divna pesma!